June 5, 2016 by Nasmejana

Trčim i posmatram svet oko sebe

Trčim Savskim kejom ovih dana, nedelja, meseci i gledam svet oko sebe, ljude, prirodu, reku…Na taj način skrenem misli sa trčanja i olakšam sebi predstojeće kilometre.

U lavini misli, od toga šta mi je ovo trebalo do širokog osmeha na licu posmatram ljude, oduvek sam volela to da radim. Svašta tada možeš da vidiš, osetiš. Doduše dok trčiš je to malo teže…vidiš samo obrise, poneku reakciju i način hodanja. Ali ponekad je i to dovoljno da sklopiš sliku i izmaštaš o nečijoj prošlosti ili budućnosti.

Ono što privlači moju pažnju su izborana, matora lica, stariji ljudi. Kao da sam zalutala u neki grad gde je prosek godina 70. Mahnu mi i ja njima mahnem ili im se osmehnem, poneko i  uzvrati osmehom. Zaslužili su, šetaju, kreću se, a vidno im je teško, neki i ćopaju, vuku noge, ali najbitnije je da se kreću. A ovih dana duva i  jak vetar i dosta je oblaćno, a oni su napolju.

Pitam se i razmišljam, šta je sa mojom generacijom? Gde su? Šta rade? Pričaju li kako su umorni, kako je hladno, boli li ih glava…i od čega?

#kej#misli#trčanje