September 1, 2016 by Nasmejana

Odluke

Odluke, dobre ili loše. Put, pravi ili pogrešan. Želja, realna ili nerealna. Ljubav, smislena ili besmislena. Pare, potreba ili navika. Rad, fizički ili psihički. Sport, rekreacija ili život. Umetnost, radi umetnosti ili ne.

Ovih dana puna sam pitanja i podpitanja. I napeta i opuštena i srećna u isto vreme. To je valjda normalno kad doneseš odluku, “životnu” ili bilo koju drugu.

Ne volim definiciju “životnih” odluka i njihove kategorizacije na male, velike, dnevne, nedeljne, godišnje…Te koje donosimo retko u prvi plan stavljaju odgovornost, ozbiljnost, zrelost i nazivamo ih “životnim”. Zbog tih definicija da je njihovo donošenje put bez povratka uvek imam osećaj da me ograničavaju, uskraćuju slobodu i onaj osećaj neizvesnosti.

Ja ne mislim da su one “dnevne” išta manje bitne od “životnih”. Kad doneseš odluku, onda nekako moraš da je se držiš, odgovoran si za nju, za svoju budućnost. Deepak Chopra lepo kaže: “Kad doneseš odluku, menjaš budućnost”, to je istina pa kakva god ta odluka bila i kad god je ona donešena.

Moje odluke su u većini slučajeva donešene vođene intuicijom i osećajem. Istinski verujem da tad ne možeš mnogo da pogrešiš, a ako se i to desi, spreman si, jer delao si iz stomaka, glave, srca…

Tako je bilo i sa tom “životnom”. Odluka da se preselim je samo izašla iz mene, izgovorila sam je i ostetila da je tako moralo biti, nisam o njoj razmišljala. Znam da to nije baš uobičajen način odlučivanja, ali ja tako živim, to me čini srećnom.

Donela sam je oslobođena svakog straha. Jer znam da svaki izlazak iz zone komfora sam po sebi nosi nešto novo i drugačije, otvara neke nove vidike i izazove. I zato vredi svakog rizika.

Za nekoga ona možda i jeste životna, za mene je samo osećaj da je pravo vreme. Trenutak u sadašnjosti.

Poslednjih godina, ne predviđam, ne pravim dugoročne planove, zamenila sam ih željama, osećajem i osmehom kao krajnjim ciljem. Kad postaviš sreću kao krajnji cilj i njome se vodiš budućnost ti je nepredvidiva. Ono što te danas čini srećnim ne mora i sutra i to je u redu, drugi je dan.

Trudim se da izbegnem pritisak okoline i društva i njihovo viđenje moje budućnosti i naredne životne odluke, već su me udali, imam i dete, preuredili su mi stan za bebu, kod nekih se i razvedoh itd.

Ranije sam se borila protiv njih, pokušavala da objasnim zašto sam tako odlučila, trošila mnogo energije na “ubeđivanje” i na sve to se osećala loše jer sam milsila da je moj izbor pogrešan. Danas  ih saslušam, ponekad me uznemire, poljuljaju misli, a ponekad i nasmeju. Shvatam, i meni je trebalo mnogo godina da uvidim da ne postoji šablon života, ali da postoje ljudi koji žive po šablonu. Ja na sreću ili žalost nisam jedna od njih.

Put koji biram je moj put i sama biram pravac. A budućnost i odluke… Ko može da ih predvidi sem vas?

U mom slučaju možda ni ja sama.

#budućnost#odluke#put#sreća#život