November 21, 2016 by Nasmejana

Hvala

Ne znam da li sam ti dovoljno puta rekla hvala i da li sam pokazala tu zahvalnost? Nisam baš najvičnija u pokazivanju, na rečima sam za nijansu bolja.

Ali nekada i ne moraš da kažeš da bi ona druga osoba razumela. Znam da znaš da moj osmeh govori više od svake reči. A takođe znam da znaš da kad ga nema nisam dobro.

Za ove četiri godine, kad bi se sabrali svi sati, provela sam sa tobom više vremena nego sa drugaricama…neke su na početku bile ljubomorne, sad su se već navikle.

Sećaš se kad sam pre četiri godine ušla na prvi trening? Nisam znala kud sam pošla, a gde došla. Hvala ti što si mi pokazao put.

Sećaš se kad smo sa tri treninga prešli na četri, ubacivši subotu ujutru? Kad sam još uvek pijana od petka dolazila da treniram. Hvala ti što sam subotnji trening zavolela više nego večernji izlazak.

Sećaš li se kad sam uradila prvi put čučanj sa tegovima? Hvala ti što si mi dozvolio da probam nešto novo.

Sećaš li se kada sam istrčala prvi put 16km u cugu? Hvala ti što si verovao da ja to mogu, ja nisam.

Sećaš li se kada sam ti rekla da želim da trčim maraton? Hvala ti što si mi pomogao da ostvarim želju iz detinjstva.

Sećaš se kad mi je bilo teško? Hvala ti što si me podnosio.

Hvala ti što nisi odustao i kad sam ja to želela. Hvala ti što si uvek bio tu da kažeš da će sve biti ok i da je sve u mojoj glavi. Hvala ti za ove četiri godine, za strpljenje, živce, veru…hvala ti što si moj trener. Nadam se da ćemo u naredne četiri godine pretrčati još mnogo kilometara, uraditi milion čučnjeva, iskoraka, skokova…probijati granice i ostvarivati ciljeve ili barem uživati na putu do njih.