November 30, 2016 by Nasmejana

Nadrk.Ana vs Nasmej.Ana

Žestoka borba između Nadrk.Ane i Nasmej.Ane.

Kada sam počela da pišem Nasmejanu želja mi je bila da teme budu pozitivne i iskrene, jer takvim životom se trudim da živim. Naravno da je on pun uspona i padova i da nije sve crno ili belo, da ima dana kada sam manje ili više nasmejana. Kao i dana kada je potraga za srećom na pogrešnom putu.

Trenutno mi je baš tako. Previše svega. Novi posao. Aktivnosti. Vreme. Učenje. Prijatelji. Pare. Život. Put. Želje. Budućnost. Ne snalazim se baš u svim ovim rečima, još kad ih smutim u glavi, nastaje pravi haos.

Gde sam? Ne znam tačno. Kuda idem? Pa nisam baš sigurna. A kako na sve to reagujem? Nadrk.Ano!

Retke su ovakve situacije, ne sećam se kada sam se ovako osećala poslednji put. Slepa na oči, gluva na uši i teška u glavi.

By Tara Rodić

Nadrk.Anu “sve” nervira i “sve” mrzi. Nerviraju me najbanalnije stvari i najdraži ljudi, a mrzi me da radim bilo šta, čak i one stvari koje najviše volim. Sve mi pričinjava teškoću i ni za šta nemam razumevanja. Živci, nemam ih.

Frustrira me i juče i danas i sutra. To su dani bez danas, gde sada ne postoji, proleti i kada ceo život svedem na juče i sutra.

Stanje kada stavim druge kao prioritet, a ne sebe. Stanje kada moje vreme postaje tuđe vreme. Kada umesto ne kažem da. Kada energija koju nostim postane preteška. Kada sve ono što je pozitvno izgleda negativno. Kad izgubim strpljenje. Kada zaboravim na vreme, izgubim fokus i sve postane blurry.

Znam i svesna sam da sam ja ta koja je odgovorna za osećanja i stanja u kojima se nalazim. Sve misli kreću iz glave, kako negativne, tako i pozitivne. Ja sam ta koja ih bira, svakog dana, svesno ili nesvesno. Loše stvari sam sklona da prepišem nesvesnom, a one dobre svesnom, tako mi je lakše.

Dokle ću da idem linijom manjeg otpora i  da biram onu drugu stranu? Ne znam. Verovatno, dok se jednog jutra ne probudim i odlučim drugačije. Nadam se da će biti uskoro. Do tada, hvala na razumevnju i strpljenju!