November 30, 2017 by Nasmejana

Čega se plašimo?

Na koji način stvaramo strahove? Koliko su realni, a koliko iracionalni?

Ako se dobro sećam knjige iz psihologije, postoje dva urođena, strah od izmicanja podloge i strah od glasnih i iznenadnih zvukova, dok svi ostali nastaju kroz iskustvo i kontakt sa svetom. Hm…Poslednjih dana se borim sa nekoliko, pa sam krenula da ih analiziram, kako i kad su se pojavili?

Shvatih tada, koliko su u stvari nerealni, a koliko nam realno uzimaju od života.

Svaki dan se susrećemo sa njima, hranimo ih, nadopunjujemo svojim i tudjim iskustvima, a onda ih osvešćujemo i pretvaramo u realnost, svesno ili nesvesno. Oživljavajući ih, dajemo im našu svest i svu slobodu da sa nama upravljaju, dozvoljavajući im da nas zavedu i obuzmu, potvrđujući nam osećaj koji stvaraju, kao realan.

Snažni su, ponekad i nepodnošljivi. Sprečavaju u nas u mnogo čemu, da budemo slobodni u volji i odlučivanju, da volimo, da mislimo drugačije, da putujemo, da budemo svoji, drugačiji… Zavaravaju nas. Ne daju nam da živimo onako kako osećamo da treba, već nas teraju da im poverujemo da su “realni”. Koliko puta smo pustili da nas obuzmu, prihvativši “iskustvo sveta oko nas” kao svoje? Previše.

Zamislite samo, koliko bi ovaj svet lepše i iskrenije mesto, kada bismo samo znali da se sa njima nosimo i da ih eliminišemo.

Zamislte dan bez straha od kašnjenja, kritike, neuspeha, sramote, poniženja, odbijanja…

Budućnost bez straha od nepoznatog, od neizvesnosti, od pitanja šta, kako i kada će se desiti…

Zamislte samo ljubav bez straha.
Koliko je neizgovorenih Volim te, Sviđaš mi se, Hoćemo na kafu? Želim te…zbog straha?

Ma, zamislite život bez straha od žvljenja.

Iracionalni su, znam, ali mi se čini da sam ih predugo “hranila”, pa su me naveli da poverujem da tako treba i da je to sve normalno. Možda i jeste, ali za druge.

Ja prihvatam da “nisam normalna”  i ne dozvoljavam da pobede u ovoj igri zvanoj život!

Borim se i boriću se za ljubav, sve želje, veru, snove i život, pa makar on postao i najčudniji na svetu, svima pa i meni.